Putovanja

Za razliku od kratke kose, sa kojom ste ipak limitirani, izbor frizura za dugu kosu je mnogo veći.

Takođe, nebrojeni su načini na koje dugu kosu možete da stilizujete. Za svaku priliku.

Izbor idealne frizure za vašu dugu kosu može dodatno da istakne vašu ženstvenost i učini da izgledate glamurozno sexy.

Prava frizura za vas je ona koja vas čini srećnom i samouverenom, svaki put kada se pogledate u ogledalu.

Pored oblika lica, koji je najvažniji, mnogo je i drugih faktora koji utiču na izbor prave frizure.

Zato pogledajte šta sve morate da uzmete u obzir, bilo da razmišljate da pustite kosu ili jednostavno samo želite da promenite frizuru.

Чоколада (настала од наватал речи „czoko-latl“ - „какаово пиће“) је посластичарски производ који се прави од какаоа, масти, заслађивача и других додатака. Најчешће се производи у облику таблица. У неким државама, посебно у Мексику, доста се користи чоколада у облику пића на води или некој другој течности.

Чоколада има високу енергетску бредност - 100 грама чоколаде садржи 2.100-2.500 kJ (500-600 калорија).

Какао, главни састојак чоколаде, потиче из тропских низија Јужној Америци, а гаји се последња 3 миленијума у Централној Америци и Мексику. Први запис о његовој употреби потиче из око 1100. године п. н. е. Археолози су новембра 2007. нашли доказе о гајењу какаоа у месту Пуерто Ескондидо у Хондурасу, које потичу из периода 1100—1400. године п. н. е.^[1]. Мезоамеричке цивилизације, укључујући Маје и Астеке, спремале су чоколадна пића под именом xocolātl (језик наватл), што значи „горка вода“. Овом пићу су додавали ароме ваниле и чили папричица. Какао и чоколада су сматрани за луксузне и скупе производе у Средњој Америци у доба пре доласка Европљана. По старој мексичкој легенди, чоколада је била пиће богова у рају, а семе дрвета какаоа су богови дали људима као благослов. Астеци су у знак захвалности сваке године приносили људску жртву, а последњи оброк жртвованог био је какао.

У 18. веку, механички млинови за млевење какаоа су омогућили производњу чврсте чоколаде.^[2]

• 1525. Ернан Кортес је шпанском краљу донео какао зрна, која су потом у шпанским манастирима узгајана у строгој тајности. Чоколадно пиће је постала омиљена посластица на двору.
• 1606. Антонио Карлети, италијански трговац, успео је да дође до семена какаоа које је тајно пренео у Европу.
• 1657. у Лондону је отворена прва продавница чоколаде.
• 1660. Марија Антоанета, аустријска принцеза, ћерка Филипа IV, удала се за Луја XVI и са собом довела на француски двор посебног слугу за спремање чоколаде.
• 1692. Луј XIV је увео порез на какао зрно.
• 1750. чоколада је стигла у Швајцарску, захваљујући италијанским произвођачима чоколаде и трговцима.
• 1765. у Сједињеним Америчким Државама, у месту Дорчестер, почела производња чоколаде.
• 1778. у Аустрији је настала „Захер торта“, први колач од чоколаде који се и данас користи.
• 1815. у Холандији је основана фабрика „Ван Хоутен“, у којој је касније први пут пронађен начин за екстракцију какао-бутера и обраду какао-праха у облику у којем се и данас користи.
• 1830. у Швајцарској чоколада је по први пут помешана са лешником.
• 1831. у Енглеској, фабрика „Кадбери“ је почела са производњом